Do Bolonje u tri koraka

30.09.2008.

Do Bolonje u tri koraka

Predlog KONUS-a na sledećoj sednici Blade: studenti, koji ostvare najmanje 42 boda mogu da upišu sledeću godinu.

Ministar prosvete Žarko Obradović juče je rekao da očekuje da Vlada Srbije u četvrtak raspravljao predlogu Konferencije univerziteta Srbije (KONUS) po kojem studenti, koji u školskoj 2007/2008. godini ostvare najmanje 42 boda mogu da upišu sledeću godinu.

Ukoliko vlada usvoji ovaj predlog, upis će biti produžen za studente koji imaju ovaj uslov, ali se još uvek ne zna da li će to biti dovoljno da pređu na budžet.

Ministar je objasnio da ovogodišnji rezultati nisu u skladu sa očekivanjima i da je od svega 22 do 30 studenata postiglo uslov – 60 bodova za upis sledeće godine studija.

Kako je predviđeno, kriterijumi će se pooštravati postepeno, pa će tako studenti sledeće godine moći da upišu godinu sa 48, naredne će biti potrebno najmanje 54 boda i konačno 2010–11. godine će se doći do „bolonjskih” 60 bodova.

Primedbe studenata da su studijski programi preobimni, da ih nije moguće savladati u samo dva semestra, potreba za većim angažovanjem profesora i individualnim radom zadale su profesorima temu za razmišljanje. Međutim, i akademci će morati ozbiljno da porade na svojim navikama. Uvođenje evropskih standarda podrazumeva stalnu angažovanost studenta, svakodnevni boravak na fakultetu, redovno učenje i pisanje seminarskih radova, kao i stručnu praksu, pa vreme prenošenja ispita, kampanjskog učenja i izostanaka treba ostaviti prošlosti.

– Bolonjska deklaracija ne može da se uvede preko noći, za tako ozbiljne reforme potrebno je vreme, studenti i profesori treba postepeno da se prilagođavaju novom načinu rada. Mislim da četiri godine nije mnogo za tako nešto – kaže prof. dr Neda Bokan, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu.

Kvalitet studijskih programa, opremljenost prostorija u kojima se izvodi nastava, broj nastavnika biće provereni zahvaljujući akreditaciji fakulteta, koja je u toku i trebalo bi da bude završena do 2009. godine, ali Bokan objašnjava da je to samo prvi krug.

– Zakon o visokom obrazovanju nalaže unutrašnju proveru, dakle u okviru naše zemlje, svake tri godine, kao i spoljnu svakih pet godina, tako da će fakulteti koji su se akreditovali i ispunili sve standarde morati da rade na tome da ih održe, ali i poboljšaju – rekla je Bokan.

Na pojedinim fakultetima, ipak, Bolonjska deklaracija primenjuje se u potpunosti, pa tako, na beogradskom Arhitektonskom fakultetu, na primer, oko 85 odsto studenata „čisti godinu”. Slična situacija je i na Pedagoškom fakultetu u Jagodini, Učiteljskom u Užicu, kao i farmaciji na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu. Od 85 do 90 odsto akademaca koji studiraju na nekom od fakulteta Univerziteta umetnosti upisuje narednu godinu sa 60 ESP bodova.

– Osnovni preduslov za tako visoku prolaznost je rad u malim grupama i veliki broj profesora koji prate rad svakog studenta ponaosob tokom cele godine. Mislim da je od značaja i to što nam dolaze vrlo motivisani mladi ljudi, koji polažu težak prijemni ispit, posle kojeg od velikog broja prijavljenih kandidata ostane samo nekoliko desetina njih koji upišu željeni smer – smatra Čedomir Vasić, rektor Univerziteta umetnosti.

Nastavnici i studenti dobili su kratak rok da suštinski izmene studijske programe i da se prilagode novim zahtevima studiranja, a Zakon o visokom obrazovanju nije predvideo prelazni period, koji je neophodan.

– Zakonom nije sagledano realno stanje na fakultetima pred kojima je veliki posao, pa je zato trebalo pretpostaviti da će za to biti potrebno nekoliko godina. Studijski programi, na primer, moraju da budu suštinski izmenjeni, nije dovoljno samo pretočiti staro u novo. Studenti i profesori moraju da prihvate nove navike i jedan novi tempo studiranja i rada na fakultetu – kaže Zoran Ponjavić, prorektor za nastavu Univerziteta u Kragujevcu.

Predstavnici niških studenata predložili su Senatu Univerziteta u Nišu nešto stroži kriterijum nego što je onaj koji je izglasan na sednici Rektorskog saveta Konferencije univerziteta.

– Studenti su tražili da se ubrza uvođenje Bolonjske deklaracije i predložili da je za upis naredne godine potrebno najmanje 46 kredita. Ako student, na primer, ima devet ispita u narednu godinu može preneti najviše dva, ako ima od 10 do 13 ispita najviše tri, a za više od 13 ispita u sledeću godinu može se preneti četiri predmeta – izjavio je prof. dr Radoslav Bubanj, rektor Univerziteta u Nišu.

On objašnjava da je, ipak, prihvatio predlog KONUS-a da za upis treba najmanje 42 boda, ali da će poštovati želju svojih studenata, pa će uslovi za upis naredne godine studija biti još jednom razmotreni na sednici Senata.