Niži uslov je borba za Bolonju

01.10.2008.

Niži uslov je borba za Bolonju

Rektor Beogradskog univerziteta dr Branko Kovačević smatra da Bolonja nije propala na srpskim univerzitetima, iako će vlada sutra zbog loše prolaznosti verovatno predložiti izmenu Zakona o visokom obrazovanju.

- Smanjenje uslova za upis godine nije poraz, već borba za Bolonju. Iako su mnogi i dalje protiv uvođenja Bolonjske deklaracije na našim univerzitetima, smatram da je ona dobra i zadovoljan sam dosadašnjim rezultatima.
Podržavam je i zbog toga što mislim da je u interesu studenata - kaže za naš list na početku nove školske godine profesor dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu.

Zbog loše prolaznosti na fakultetima, vlada će, kako je najavljeno, sutra odlučivati o predlogu Konferencije univerziteta Srbije da se uvede prelazni period od četiri godine, tokom kojeg će studenti moći narednu godinu da upišu sa manjim brojem bodova nego što je to propisano Zakonom o visokom obrazovanju.

Da li je bilo očekivano da će uvođenje Bolonjske deklaracije ovoliko trajati i da li su tačne ocene da je „Bolonja propala na srpskim fakultetima”?

- Očekivao sam da će biti problema, ne možete sve da podesite odjedanput. Evropske zemlje koje su potpisale Bolonjsku deklaraciju dale su sebi nekoliko godina za prilagođavanje, a mi smo bili oštriji od njih i mislili da ćemo moći da prilagodimo naš stari sistem novim standardima. A u suštini on ne treba da se adaptira, nego mora potpuno da se promeni.

Bez obzira na ishod Bolonjske deklaracije, reforma visokog školstva koja je otpočela na fakultetima predstavlja vrlo pozitivan proces, jer doprinosi bržem i efikasnijem studiranju, kao i mogućnosti da mladi do diplome dođu u 23-24. godini.
Reforma bi se radila i da nismo potpisali Bolonjsku deklaraciju zato što su se mnoge stvari promenile - stari sistem je u proteklom periodu narušen i nije funkcionisao.

Koje ćete izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju tražiti?

Zakon je stupio na snagu u septembru 2007. godine, pa su studenti mogli da se upišu u julu bez zakonom propisanih 60 ESP bodova. Ove godine ponovo imamo slabu prolaznost i zato moramo da menjamo zakon.
Na nivou Konferencije univerziteta, Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Ministarstva prosvete dogovoreno je da se predloži Skupštini Srbije da uvede jedan prelazni režim od četiri godine, koliko otprilike traje jedan ciklus, i da u tom periodu student ne mora da položi sve ispite godinu za godinom nego da postoji kategorija uslovnog upisa, koji će biti svake godine sve oštriji.

Ove godine je predloženo da se akademci upisuju s najmanje 42 boda, naredne sa 48, pa sa 54. Konačno 2010/11. za upis bi bilo potrebno 60 ESP bodova, a to je godina kada i evropske zemlje prelaze na novi režim studija.
Ako predlog bude usvojen verovatno će studije biti produžene, jer su akademci stalno u zaostatku, pa neće uspeti da za četiri godine prikupe potreban broj bodova. Zato će u prelaznom periodu imati nekakvu vrstu apsolventskog staža, odnosno dodatnih od tri meseca do godinu dana.

Prolaznost studenata na fakultetima je oko 30 odsto, koliko je to odgovornost studenata, a koliko nastavnika?

Prolaznost na studijama i postignuća akademaca rezultat su zajedničkog rada, jer su profesori i studenti tim. Studenti ne mogu da počnu da uče pred ispitni rok, nego moraju da uče kontinuirano, tokom čitave godine, što je za njih jako dobro, a nastavnici će morati da se bave studentima, što se nekima ne sviđa.
Moraće da testiraju studente, da imaju konsultacije, kolokvijume, neće biti samo jedan ispitni rok u toku semestra.

Kako se ranija fakultetska zvanja uklapaju u novi sistem?

To još nije potpuno raščišćeno. Stara diploma je izjednačena s novim masterom po pravu, ali ne po zvanju. Ne možete da date diplomu mastera nekome ko je studirao u vreme kada to zvanje nije postojalo, a da vi prevodite fiktivno njihove diplome u bodove.
Teško je to uraditi. Kada se bude radio nacionalni kvalifikacioni okvir u kojem se definiše koja se sve zvanja školuju u Srbiji, tamo gde piše master pisaće i taj stari diplomirani.

Zabrinjavajući je podatak da oko sedam odsto stanovništva ima fakultetsku diplomu, a tome protivreče saznanja da pojedinih stručnjaka ima previše i da se teško zapošljavaju. Kako će Univerzitet pomagati u povezivanju s tržištem rada?

Pokušavamo da radimo više na tome. Napravili smo Centar za karijeru na Univerzitetu, a organizujemo takve centre i na fakultetima. Hoćemo da se povežemo s tržištem rada, Privrednom komorom, Udruženjem poslodavaca, Udruženjem menadžera, da napravimo berzu zapošljavanja koja će trajati cele godine.
Univerzitet će imati tačne podatke o tome šta nudimo tržištu, koji je profil naših diplomiranih ljudi, a oni će nas obaveštavati šta traže.

Da li će se raditi na povećanju praktične nastave na fakultetima?

- Trudićemo se da organizujemo praksu za naše studente završnih godina, da neko vreme provedu u kompanijama iz struke koju izučavaju. Pokušaćemo da organizujemo neformalne kurseve, da učimo studente kako se osniva privatno preduzeće, kako da ga otvore, kako da naprave biznis plan, da nauče nešto o finansijama.

Studenti se često žale da teško dolaze do profesora, da su im uskraćene informacije, da uče iz zastarelih udžbenika i da nisu upućeni u savremene naučne tokove. Kako to može da se promeni?

Uveli smo anketu na kraju svakog semestra, pa će studenti moći da daju svoje mišljenje o kursevima, koliko su korisni, da li je nastavnik držao predavanja ili nije, da li razumeju šta predavanja…

Na pojedinim fakultetima, posebno prirodno-matematičke i tehničke grupacije, već godinama ostaje mnogo slobodnih mesta. Postoji li mogućnost da se zbog toga smanje upisne kvote na određenim studijskim programima?

Mislim da će upisne kvote još neko vreme ostati takve kakve jesu, dok se ne napravi neka strategija da se vidi šta Srbija hoće u budućnosti i kakva je realna situacija. Takođe, sami fakulteti moraju da reaguju shodno zahtevima tržišta.

+2

Izvor: Politika