POSLANICI O UPISU DO KRAJA NEDELJE

09.10.2008.

Poslanici o upisu do kraja ove nedelje

Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o visokom obrazovanju uvršten je u dnevni red prve redovne sednice Skupštine Srbije, što znači da će poslanici o ovom Vladinom predlogu raspravljati već ove nedelje ili najkasnije početkom sledeće.
Ukoliko poslanici budu vodili računa o interesima studenata, izvesno je da će ovom odlukom biti omogućen upis u narednu godinu za čak 70.000 studenata.

- To je jedna od poslednjih tačaka dnevnog reda, ali je uvrštena u ovu sednicu. Zavisno od rada poslanika i brzine usvajanja paketa „šengenskih zakona“, možda ćemo već u četvrtak ili početkom sledeće nedelje usvojiti predlog Vlade. U svakom slučaju ćemo se truditi zbog studenata da to bude što pre - rekla je za Blic Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Skupštine.


Vlada Srbije je prošle nedelje donela odluku o izmeni ovog zakona kojom se smanjuje broj bodova potrebnih za upis u narednu godinu. Prema Bolonjskoj deklaraciji predviđeno je da studenti upisuju godinu sa 60 bodova. Ukoliko bi se primenio postojeći zakon, procenjuje se da bi na mnogim fakultetima godinu prošla tek petina upisanih studenata. Ove godine studenti će moći da upišu narednu godinu sa najmanje 42 boda.

Upravo zbog ovakve situacije u kojoj su se našli studenti i fakulteti Vlada Srbije je zahtevala da se po hitnoj proceduri uvrsti u dnevni red sednice parlamenta. Proteklih dana studenti na više fakulteta održali su protestne skupove kako bi upozorili javnost na moguće posledice nedonošenja odluke.

Ukoliko se do 15. oktobra usvoje izmene ovog zakona, studentima će biti omogućeno da na vreme upišu narednu godinu, konkurišu za domove, kredite i stipendije.

FAKULTETI ODRASE BOLONJCE!!!

09.10.2008.

Fakulteti odraše bolonjce

Budžetski studenti pojedinih fakulteta u Beogradu i Novom Sadu, koji uče po programu Bolonjske deklaracije, a nisu ostvarili potrebnih 60 bodova, da bi se upisali u sledeću godinu, moraće da plate od 1.000 do 1.500 dinara za svaki bod ispita koji nisu položili.

Tako će studenti koji su školsku godinu završili sa minimalnih 42 ESPB boda morati da doplate do 60 „bolonjskih“, što će ih u zavisnosti od fakulteta koštati od 18.000 do 27.000 dinara.
U još goroj situaciji su samofinansirajući studenti, jer će pored paprene školarine, morati da doplate i ovu razliku u poenima.
Pored toga što moraju da plate razliku u bodovima, studenti će morati i da ponovo slušaju predavanja iz predmeta koje nisu položili.

Studenti DIF-a su uspeli protestima da spuste cenu boda sa 1.800 dinara na 1.300, a posle jučerašnjih pregovora, očekuje se da će ta suma biti dodatno umanjena.

- Studenti moraju ponovo da slušaju ispite koje nisu položili, a to košta. Ukoliko ne plate, neće moći da polažu ispite iz godine koju slušaju, niti će moći da se upišu u sledeću - objašnjava za „Alo!“ Dušan Mitić, dekan DIF-a, i dodaje da će ovaj iznos moći da se plaća na rate.


Samofinansirajućim studentima na ovom fakultetu najviše smeta što će pored paprene školarine od 108.000 dinara morati da dreše kese i za razliku u bodovima.
Na Tehnološko-metalurškom fakultetu i FON-u tarifa za svaki bod je 1.000 dinara.

- Za dva ispita koja prenosim u drugu godinu morala sam da platim 14.000! Dva dana pred upis su nas obavestili da ćemo pored ponovnog slušanja nepoloženih predmeta morati da izlazimo i na kolokvijume i testove koje smo već završili. Potpisivali smo i peticiju, ali se niko nije oglasio. Na kraju smo svi morali da platimo, da ne ostanemo bez statusa - revoltirano priča studentkinja sa ovog fakulteta.


Neda Bokan, prorektor Beogradskog univerziteta, kaže da su ovi penali u skladu sa zakonom.

- Zakon o visokom obrazovanju ne poznaje uslov ispod 60 bodova, tako da fakultet ima pravo da naplati kredite koje studentu nedostaju - kaže Neda Bokan, ali nije mogla da precizira da li će te pare morati da vrate ako se u Skupštini usvoje predložene izmene ovog zakona.


Za treće padanje 2.000

Situacija na Farmaceutskom fakultetu je drugačija, jer se studentima naplaćuje 2.000 dinara po bodu za ispite koje ni iz trećeg pokušaja nisu položili.

- Kad student izgubi godinu, mora ponovo da radi laboratorijske vežbe za koje materijal i hemikalije koštaju, pa zato moraju da plate - kaže Vesna Kuntić, prodekan za nastavu.


Pošto je prolaznost na ovom fakultetu veoma visoka, farmaceuti drugu godinu studija mogu da upišu sa 60, a treću sa 50 bolonjskih kredita. Studentima u Nišu fakulteti takođe mogu naplatiti slušanje ispita koje ni iz trećeg pokušaja nisu položili, ali se dosad niko nije žalio na tu odluku, kažu u rektoratu.


Prošenje za školarine

Studenti Filološkog fakulteta i juče su pod parolom „Prošenje za školarine“ protestovali, tražeći smanjenje školarine i da se za treću i četvrtu godinu dozvoli bezuslovni upis.

- Školarina je 119.000, što je previše. Obećali su nam bezuslovni upis - kaže Marina Kuržić, student književnosti.

Pravni fakultet jedini premašio kvotu

09.10.2008.

Pravni fakultet jedini premašio kvotu

Na četrnaest fakulteta Univerziteta u Novom Sadu na prvu godinu svih nivoa osnovnih (strukovnih, akademskih i integrisanih) studija u ovoj školskoj godini upisana su 7.664 studenta, od 8.793 slobodna mesta, što je svega 87 odsto ukupnog kapaciteta.

Predviđenu kvotu jedino je premašio Pravni fakultet, koji je na 880 slobodnih mesta upisao 887 studenata. Na Filozofski fakultet upisano je 880 studenata, odnosno 96 odsto, na Medicinski 557 ili 94 odsto, na Fakultet tehničkih nauka 1.396, što je 93 odsto, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja upisao je 316 studenata, 96 odsto. Na Učiteljski fakultet s nastavnim mađarskim jezikom u Subotici upisano je 60 studenata, to jest 92 odsto.

Na Prirodno-matematičkom fakultetu upisano je 876 studenata, što je 83 odsto, na Akademiji umetnosti sa 172 upisana studenta popunjeno je blizu 90 odsto kapaciteta, Poljoprivredni je popunio 78 odsto kapaciteta s upisanih 618 studenata, a Ekonomski je upisao 1.018 studenata, čime je popunio 78 odsto slobodnih mesta za brucoše.

Tehnički fakultet Mihajlo Pupin u Zrenjaninu upisao je 384 studenta ili 79 odsto, dok se na Pedagoški fakultet u Somboru upisalo 214 studenata, što je gotovo 80 odsto od predviđene kvote.

Najviše mesta ostalo je na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu i Građevinskom u Subotici.

Studenti beogradskog univerziteta počeli proteste

08.10.2008.

Studenti beogradskog univerziteta počeli proteste

Stotinak studenata Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Beogradu juče oko 15 časova blokiralo je Ulicu Blagoja Parovića nezadovoljni odlukom fakulteta da za svaki preneti bod u narednu godinu naplati po 1.300 dinara. Ukoliko se usvoji predlog da je za upis naredne godine potrebno 42 poena, studenti će morati za prenos bodova da plate više od 23.000 dinara.

Osim sporne odluke fakulteta, studenti su se na protest odlučili i zbog odugovlačenja poslanika Narodne skupštine da se izjasne o predlogu KONUS-a. Naime, oni su predložili da se upis u narednu godinu odobri svima koji su sakupili najmanje 42 boda.

- Ovo je više protest upozorenja upućen nadležnima. Zahtevamo od uprave fakulteta da povuče odluku da se za svaki preneti bod naplati po 1.300 dinara. Naravno, tu su i nedopustivo visoke školarine od 108.000 dinara - priča Vuk Stevanović iz Saveza studenata Beograda.


Studenti su zahtevali da ih primi dekan ili prodekan za nastavu kako bi im uručili protestno pismo. Takođe, zahtevaju da im se objasni na osnovu čega je izvedena cena od 1.300 dinara po bodu.
- Iznos koji treba da platimo je previsok. Neki studenti će morati da plate i 100.000 dinara za obnovu godinu - kaže studentkinja Jelena.


Iako je uprava fakulteta donela odluku da svaki preneti bod umesto 1.800 dinara naplati 1.300 dinara, studenti i dalje nisu zadovoljni. U znak protesta ležali na kolovozu u Ulici Blagoja Parovića pa je saobraćaj u potpunosti bio blokiran više od sat vremena.

Nezadovoljni visinom školarine i zahtevajući bezuslovni upis godine juče su protestvovali odvojeno i studenti Filozofskog i Filološkog fakulteta. Nakon razgovora sa upravom, filozofi su obustavili protest do daljnjeg, dok će filolozi danas blokirati rad šaltera.


Zakon po hitnom postupku

Vlada je uputila juče u skupštinsku proceduru predlog za izmenu Zakona o visokom obrazovanju, kojim se utvrđuje manji broj bodova koji su potrebni studentima za finansiranje iz budžeta. Vlada je zatražila da se ove izmene donesu po hitnom postupku.

Izmenama je predviđeno da se za studente koji se upisuju na studije u prve četiri godine po započetoj reformi visokog obrazovanja promeni uslov za studiranje na teret budžeta, odnosno da se za sve ove studente zakonom utvrdi mani broj takozvanih ESPB bodova, kao uslov za zadržavanje, odnosno sticanje statusa studenta koji se finansira iz budžeta.

CENTAR ZA RAZVOJ KARIJERE

08.10.2008.

Dobar savet pažnje vredi

Od petka, u Centru za razvoj karijere na Fakultetu tehničkih nauka akademci će dobijati savete u vezi sa zapošljavanjem...
Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata biće otvoren u petak (12 sati) na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Taj centar će predstavljati mesto na kome bi akademci trebalo da dobijaju savete u vezi sa zapošljavanjem, ponude potencijalnih poslodavaca, kao i da učestvuju na najrazličitijim treninzima i radionicama.

Prestolonaslednik Aleksandar i rektorka Novosadskog univerziteta Radmila Marinković-Nedučin zajedno će preseći vrpcu i zvanično označiti otvaranje ove nove ustanove. Svrha ovakvih centara je povezivanje studenata i onih koji su skoro diplomirali na nekom od univerziteta u Srbiji sa poslovnom zajednicom.

- Osnovni cilj projekta je da se povežu akademske studije i poslovna karijera. Osim što je važan za studente, veliki značaj centar će imati i za same poslodavce jer na ovaj način mogu da dođu do kadrova koji su im potrebni i utiču na njihovo dalje usavršavanje. Jedan od najvažnijih detalja u celoj priči je da su usluge koje centar pruža potpuno besplatne i za poslodavce i za studente – kaže za „24 sata” stručna saradnica za razvoj Sonja Šovljanski koja je bila u ovakvom centru na Univerzitetu u Notingemu gde je boravila na usavršavanju.


Jedan od najvećih problema studenata je nedostatak prakse, pa će centar raditi i na razvoju ovog bitnog sektora jer kompanije danas zahtevaju studente koji znaju da rade ono za šta su se godinama školovali, a to ne može bez dobre prakse u velikim firmama.

- Centar je potreban prvenstveno zbog toga što mnogi studenti ne razmišljaju o karijeri. Profesionalci bi im pomogli da se već tokom studija orijentišu u profesionalnom smislu - navode u Studentskoj uniji UNS-a.


Centar za razvoj karijere nalazi se u ulici Dr Ilije Đuričića broj 3, u zgradi Studentskog doma „Slobodan Bajić”.


Obavezna registracija studenata

Studenti se prvo moraju registrovati kako bi mogli da dobijaju obaveštenja o konkursima i stipendijama. Što se tiče poslodavaca, saradnja s njima odnosi se na prezentacije, objavljivanje konkursa i oglasa, pronalaženje pripravnika i studenata za praksu, ali i organizacija sajma zapošljavanja.

Studenti već mogu da se registruju u Centru, svakog radnog dana od 8 do 14.30 sati, a kontakt telefon je 021/48-52-041.

Nije potpisan povraćaj novca za akreditacije

08.10.2008.

Nije potpisan povraćaj novca za akreditacije

Ministar prosvete Srbije Žarko Obradović izjavio je da do sada u tom ministarstvu nije potpisan nijedan akt kojim se fakultetima odobrava povraćaj sredstva za troškove učešća u procesu akreditacije.


Ministarstvo prosvete

Obradović je u intervjuu agenciji Beta kazao da Ministarstvo prosvete može da smanji cenu akreditacije, kao i da donese odluku da će finansirati jedan broj programa, ali se da mora vodati računa o ravnopravnosti svih učesnika u procesu. On je kazao da će akreditacija i visina novčanih sredstava biti tema sledeće sednice KONUS-a.


- Mi ćemo videti šta univerziteti o tome misle. Govorim i o privatnim i o državnim univerzitetima. Visina cene akreditacija ustanova i program odredjeni su ranije. Komisija za akreditaciju radi svoj posao. Oni insistiraju na poštovanju pravnih normi da svako ko ispuni uslove da bude akreditovan i da institucije izvrše svoje finansijske obaveze, jer su to već utvrdjene obaveze - kazao je Obradović.


- Ima tu mnogo nelogičnih stvari, kao da pojedini fakulteti koji su skoro istog profila akredituju daleko manji broj programa. Znači oni su napravili neku stratešku stvar sa odredjenim brojem programa - dodao je ministar prosvete.

नेस्पोराज़ुमी ज्बोग दोबिजन्जा तितुले दोक्तोरा nauka

08.10.2008.

Do titule tek pošto se okupe kandidati

Dobijanje diploma odbranjenih doktorskih studija na Univerzitetu u Beogradu može da potraje čak i po nekoliko godina. Naime, svi kandidati koji žele da dobiju zvanje doktora nauka na svom fakultetu odbrane svoj rad, ali zvanje i titulu po zakonu mora da potpiše samo da rektor i rektorska komisija matičnog univerziteta.

Redakciji Glasa javili su se naši uvaženi stručnjaci koji, kako tvrde, od jedne do čak pet godina ne mogu da ostvare svoje pravo i zvanje, pošto rektor BU Branko Kovačević ne može da nađe slobodan trenutak da zakaže promociju na kojoj bi zvanja bila i formalno dodeljena.

Sagovornik Glasa koji smatra da je oštećen kaže da je neshvatljivo da zbog samovolje rektora na zvanje doktoranda čeka skoro tri godine.

- Obrazloženje i objašnjenja koje smo dobili od rektora je da se za promociju zvanja doktora nauka mora sačekati dok se ne sakupi broj od deset kandidata. Poznato je da u Srbiji imamo manjak doktora nauka, a svako ko je odbranio doktorsku disertaciju ne može da po zakonu dobije zvanje dok mu se ona zvanično ne uruči na promociji u Rektoratu. To praktično znači da zbog formalnosti ne možemo da konkurišemo nigde za zvanjem doktora nauka, jer praktično do promocije to i nismo, bez obzira na to što je to samo formalnost - objašnjava sagovornik Glasa čije je ime poznato redakciji.

On je naglasio da se prostim spiskom dokumenta imena kandidata i njihove dokumentacije može utvrditi koliki je vremenski period prošao od podnošenja zahteva i odbrane rada.


Šta kaže zakon

Doktorske akademske studije traju najmanje tri godine, i njihovim završetkom se stiče najmanje 180 ESPB bodova (ukupno 480 ESPB). Student koji završi doktorske akademske studije trećeg stepena stiče naučni naziv „doktor nauka“ sa naznakom oblasti - Ph. D., Dr. sci., odnosno Dr. juris. Doktorske studije završavaju se polaganjem svih predviđenih ispita, izradom i javnom odbranom doktorske disertacije. Promocija je svečani čin proglašenja za doktora nauka lica koje ispuni uslove utvrđene Zakonom i odbrani doktorsku disertaciju.

Rektor Branko Kovačević nije bio u mogućnosti da objasni nezadovoljstvo doktoranda jer je bio na putu i inostranstvu.

Međutim, Neda Bokan, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu, tvrdi da to nije tačno i da kandidati jedino mogu da čekaju u toku letnjeg perioda kada je sezona godišnjih odmora.

- U toku godine ima i po 600 kandidata za dobijanje zvanja doktora nauka i promocije se organizuju u toku svakog semestra. Sledeća je zakazana za 22. oktobar i ne razumem kako neko može da tvrdi da se čeka po dve-tri godine. To je, eventualno, jedino moguće ako kojim slučajem došlo do greške ili propusta. Pozivam sve koji misle da su oštećeni da dođu i provere dokumentaciju - objašnjava Bokanova.

Borba prorektora za niže školarine

07.10.2008.

Borba prorektora za niže školarine

Aleksandar Jović, student Fakulteta za fizičku hemiju i sekretar Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu i Sonja Nektarijević, studentkinja Farmaceutskog fakulteta kandidovali su se za mesto studenta prorektora Beogradskog univerziteta za školsku 2008-2009. godinu, saznaje Danas u Rektoratu tog univerziteta.

Novi student prorektor biće izabran na sednici Studentskog parlamenta, ali tek nakon održavanja konstitutivne sednice tog tela i izbora novog predsednika parlamenta (zakazane za 13. oktobar).

Kako za Danas objašnjava aktuelni student prorektor BU Marko Milutinović, članovi Studentskog parlamenta predložiće jednog od ova dva kandidata, a njega će formalno birati Savet Univerziteta.

Upitan, čime bi njegov naslednik trebalo da se bavi, Milutinović odgovara da se očekuje usvajanje izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju u vezi sa upisnom politikom u ovoj školskoj godini i da bi novi student prorektor trebalo da „isprati tu priču do kraja“.

Osim člana o vezi sa uslovnim upisom, predstoji formulisanje izmena još nekih odredbi Zakona o visokom obrazovanju, a pitanje visine školarine još uvek je aktuelno, jer dosadašnje inicijative studentskih predstavnika nisu dale rezultate.

- Dobro je što je Fond za mlade talente ponovo proradio. Prethodna generacija je oštećena i treba videti da li tu može nešto da se popravi.
Student prorektor, iako nije član Fonda, može da utiče na njegov rad, kroz kontakte sa predsednikom i članovima tog tela, među kojima je i rektor Beogradskog univerziteta - kaže Milutinović.

Na pitanje koliko je student prorektor uticajan, on kaže da je formiranjem Studentskog parlamenta, ta funkcija donekle izgubila značaj, ali da u saradnji sa rukovodstvom Studentskog parlamenta, mogu da utiču na dešavanja na univerzitetu.

Odnos profesora prema studentskim predstavnicima se, kako kaže, polako menja, a dokaz tome je nekoliko inicijativa koje su akademci uspeli da „proguraju“.

Na pitanje šta će se desiti ukoliko Skupština ipak ne usvoji izmene i dopune zakona o visokom obrazovanju, Neda Bokan kaže:
- To je sada već u domenu hipotetičkog i spekulacija i ja se ne bih upuštala u to. Mislim da im nije u interesu da ne usvoje ove dopune zakona jer bi tada studenti morali da se upisuju sa 60 propisanih bodova. To bi onda značilo da bi se u narednu godinu upisao jako mali broj studenata.

Kako će se izbeći ova neprijatna situacija za koju nisu krivi samo studenti, već pre svega državna administracija za sada niko ne može da precizira. Kao i u mnogo situacija do sada kada su druge stvari u pitanju rešenje će biti u direktnom kršenju zakona, radi „viših interesa“.

Srbijanka Turajlić, bivši pomoćnik ministra za visoko obrazovanje, kaže da je sasvim sve jedno da li će Skupština uspeti da odluku o izmenama zakona donese do 15. oktobra, jer su se studenti i prošle godine upisivali sa manjim brojem bodova, odnosno tada im je bilo potrebno svega 37 poena.

- To je urađeno mimo zakona i niko se tada nije uzbuđivao, pa mislim da će tako biti i sada. Međutim, potpuno je druga priča što je doneta odluka da se smanjuju poeni, a da pri tom nije urađena nikakva analiza kako i zašto bi to trebalo da se uradi. To je zamagljivanje suštine problema - ističe Turajlić.

Podsetimo, Vlada Srbije je prošle nedelje usvojila predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o visokom obrazovanju, kojima će studenti moći da upišu narednu godinu sa 42 boda, dok se tek 2011. očekuje da se oni upisuju u narednu godinu sa 60 poena.
Takođe se očekuje i da se prolaznost do tada poveća i bude na evropskom nivou od oko 80 odsto, što se u ovom trenutku ispunjava na vrlo malo fakulteta.


Uslovi za upis

Najmanje bodova potrebno za upis naredne godine studije:
2007/2008. 42
2008/2009. 48
2009/2010. 54
2010/2011. 60

Zakon ostavlja studente bez kredita i domova

07.10.2008.

Zakon ostavlja studente bez kredita i domova

Ukoliko Skupštine Srbije u narednih deset dana ne usvoji izmene Zakona o visokom obrazovanju, studenti u Srbiji naći će se u vrlo teškoj situaciji jer najveći broj njih neće moći da upiše narednu godinu studija.

Koliko je situacija ozbiljna, čak i u slučaju da poslanici srpskog parlamenta usvoje pomenuti zakon, vrlo lako se može dogoditi da jedan broj studenata ostane bez obezbeđenih studentskih domova, kredita i stipendija.

Vlada Srbije prošle nedelje usvojila je izmene zakona, čiji je glavni cilj bio da se omogući smanjenje broja potrebnih bodova za upis u narednu godinu studija. Upravo ova odluka treba da omogući velikom broju akademaca da upišu godinu.

Ukoliko bi se uvažavali postojeći zakonski propisi, u slučaju da ne postoji izmena zakona, onda bi studenti morali da skupe svih 60 ESP bodova (evropski sistem prenosa bodova), što bi dovelo do toga da mnogo studenata padne godinu.

Tim povodom juče poslanicima srpskog parlamenta upućeno je upozorenje Univerziteta u Beogradu.
Iz najstarije visokoškolske institucije istaknuto je da je vrlo kratak rok za poslanike da se izjasne i da je njihova odluka neophodna u interesu studenata. I zbog toga moraju vrlo brzo da reaguju i da napuste stranačke i koalicione nesuglasice u korist akademske populacije.

Neda Bokan, prorektor za nastavu na Univerzitetu u Beogradu, kaže za „Blic“ da bi Skupština Srbije o ovoj temi trebalo da raspravlja najkasnije početkom sledeće nedelje.
- Skupština bi odluku o smanjenju broja bodova za upis trebalo da donese na vanrednoj sednici, a prema mojim nezvaničnim saznanjima to bi trebalo da se desi do 15. oktobra - kaže Neda Bokan.

To je inače i datum kada bi trebalo da se izvrši upis studenata u narednu godinu pa naša sagovornica ne očekuje da će akademci biti na gubitku.
- Ukoliko Skupština Srbije donese izmene i dopune zakona u narednu godinu studija uspeće da se upiše veći broj studenata i oni će do kraja oktobra moći da ostvare svoja prava na smeštaj u domovima ili stipendije - kaže Neda

Umesto reforme, studentima nude olakšice za upis

Umesto reforme, studentima nude olakšice za upis गोडीने

Vlada Srbije će danas predložiti dopune Zakona o visokom obrazovanju zbog loše prolaznosti studenata na fakultetima. Ovim izmenama trebalo bi da se uvede prelazni period od četiri godine, tokom koga će studenti moći da upišu narednu godinu sa manjim brojem bodova nego što je to propisano. Ovo je još jedna u nizu nedoslednosti koje su pratile primenu Bolonjske deklaracije, koja se od početka sprovodila polovično na srpskim fakultetima i univerzitetima.

Prorektor za nastavu Neda Bokan izjavila je za „Blic“ da se radi samo o dopunama zakona o visokom obrazovanju, po kome će za naredne četiri generacije broj bodova za upis biti smanjen.

- Peta generacija će se upisivati prema uslovima propisanim zakonom. Mi reformu ne možemo da sprovedemo za godinu dana, potreban je duži period, a mi ćemo ovim potezom izaći u susret studentima kako bi oni mogli da nastave da studiraju na budžetu.

Na pitanje da li je 60 propisanih bodova zaista previše za gradivo koje naši akademci treba da savladaju, Neda Bokan kaže:

- Opšte je ubeđenje studenata da je gradivo preobimno. Potrebno je gradivo uskladiti sa mogućnostima studenata, a procena je da je 37 bodova za prošlu godinu otprilike neki srazmeran broj - objašnjava Neda Bokan.

Ona je istakla da se od 2010. očekuje da prolaznost studenata bude na evropskom nivou, odnosno negde oko 80 odsto, te da će se to onda smatrati uspešno sprovedenim procesom.

Inače, predložen broj bodova za upis u narednu godinu je 42 umesto 60, ali je mnogo veći problem taj što reforma nije sprovedena sveobuhvatno. Sprovođenje Bolonjske deklaracije pratile su brojne nedoumice oko toga kako primenjivati evropski sistem prenosa bodova, a očigledno je da ni sami studenti ni, što je još važnije, profesori nisu znali šta sve treba uraditi kao bi se reforma i sprovodila.

Marija Tasić, studentkinja Stomatološkog fakulteta, kaže da do sada nije stekla utisak da se nešto bitno promenilo u sistemu studiranja.

- Meni je i dalje za uslov potrebno šest ispita, a ne bodovi, imam veliki broj nepotrebnih ispita koji su preobimni, nema interaktivne nastave - priča ona.

Podsetimo da je samo 21 odsto studenata prve godine Univerziteta u Beogradu upisalo drugu godinu u školskoj 2007/08. bez ijednog prenetog ispita, dok je njih 42 odsto krenulo u drugu godinu sa jednim ili dva nepoložena ispita, dok su ostali obnovili godinu. Najbolji su rezultati na Arhitektonskom fakultetu, gde je prolaznost iznad 80 odsto, što je i evropski nivo. Dobri su rezultati i na Medicinskom fakultetu gde je prolaznost oko 69 odsto, zatim na Farmaceutskom, Matematičkom, Elektrotehničkom i na Fakultetu za fizičku hemiju. Na svim ostalim fakultetima Univerziteta u Beogradu prolaznost je ispod 30 odsto. Smanjenjem bodova za upis, prolaznost će se sigurno povećati, ali je pitanje da li je to adekvatno rešenje za duži period.

Kosta Krsmanović, prorektor Univerziteta umetnosti u Beogradu, kaže za „Blic“ da oni do sada nisu imali problema sa brojem bodova baš iz onih razloga zbog kojih je na velikim fakultetima reforma doživela krah.

- Potrebno je da se kontinuirano radi sa studentima tokom cele godine, a takođe su rešenje i manje grupe. Taj problem imaju veliki fakulteti kao što su Pravni i Ekonomski, jer rade sa velikim brojem studenata. Mi bismo morali mnogo jasnije da preciziramo šta su studentske obaveze, jer bi oni trebalo da na fakultetu provode osam sati dnevno, kao na poslu. Ali ako se smatra da će se izmenama zakona nešto promeniti, neka se promeni - objašnjava Krsmanović.

On, međutim, dodaje da još jedan veliki problem naše reforme visokog obrazovanja i sprovođenja Bolonjske deklaracije predstavljaju preobimni programi, a to se zatim reflektuje na prolaznost.

S njim se slaže i Nemanja Petrović, predsednik Studentskog parlamenta, koji smatra da su pomenute dopune zakona neminovnost i ističe kako se sa Bolonjskom deklaracijom kod nas krenulo unazad.

- Problem je što se nije radilo najpre na tome da se profesori upoznaju s time kako će teći reforma, jer retko koji profesor zna šta znače ti bodovi. Zatim, studijski programi nisu bili dovoljno redukovani da bi se ostvarilo 60 bodova kako je predviđeno.

On objašnjava da se onda samo pristupilo prevođenju dvosemestralnih ispita u jednosemestralne, što nije pratilo smanjenje gradiva, pa su studenti na taj način već posle jednog semestra polagali ispit koji su njihove starije kolege slušale duplo duže.

- Odatle je zatim proizašla ova klizna analiza koju su predložili Konferencija univerziteta, Nacionalni savet za visoko obrazovanje i Ministarstvo prosvete. Tako će se ove godine studenti upisivati na narednu godinu sa najmanje 42 boda, naredne sa 48 bodova, a zatim sa 54 - kaže Petrović.

Petrović dodaje da bi trebalo da imamo strpljenja, ali i da će studenti nastaviti da vrše pritisak da se gradivo redukuje.


Svaki treći student upiše godinu

Najbolji su rezultati na Arhitektonskom fakultetu, gde je prolaznost iznad 80 odsto, što je i evropski nivo. Dobri su rezultati i na Medicinskom fakultetu gde je prolaznost oko 69 odsto, zatim na Farmaceutskom, Matematičkom, Elektrotehničkom i na Fakultetu za fizičku hemiju. Na svim ostalim fakultetima Univerziteta u Beogradu prolaznost je ispod 30 odsto.


Uslovi za upis

Školska godina	Min. bodova
2007/2008	42
2008/2009	48
2009/2010	54
2010/2011	60

Profesori između zakona i morala

05.10.2008.

Profesori između zakona i morala

Od kako su profesori kragujevačkog Pravnog fakulteta koji su osumnjičeni za primanje mita od studenata osvanuli na svečanosti povodom početka nove školske godine, u javnosti se pojavljuju oprečni stavovi. Njihovo vraćanje za katedru pravnici smatraju zakonski legalnim, dok mnogi drugi ovo vide kao morlani poraza srpskog obrazovnog sistema.

Bilo kako bilo, na ovom primeru se najbolje ogleda neefikasnost i nepovezanost najvažnijih sistema u funkcionisanju jedne države. Ono što pravosuđe nije uspelo na vreme da uradi, sada se obija o glavu studentima Kragujevačkog fakulteta.

- Pitanje povratka profesora na fakultet pre pravosnažne presude je, pre svega, moralno. Imajući u vidu specifičnu težinu delatnosti kojom se bave, smatram da ne bi trebalo da obrazuju studente dok se postupak ne okonča - kaže Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde.

Afera indeks naizgled je bila znak da se država najzad obračunava s trulim delovima sistema. Pohapšeno je stotinak osoba, među kojima i 23 profesora pravnih fakulteta u Kragujevcu, Nišu i Beogradu. Tada niko nije slutio da će se 11 od ukupno 14, sada već optuženih, predavača s kragujevačkog pravnog fakulteta, godinu i po dana kasnije, ponovo naći u ulozi profesora. Ulozi, za koju se sumnja da su grubo zloupotrebili. Ipak, zakon je u tu neumoljiv. Kako je objavljano, većini profesora je protekle nedelje isteklo plaćeno odsustvo, njihova krivica nije ni dokazana niti opovrgnuta, pa je Stanko Bejatović dekan Pravnog fakulteta u Kragujevcu morao u skladu sa zakonom da ih vrati za katedru. I vratio ih je. A isti ti ljudi su februara prošle godine u filmskom maniru, s lisicama na rukama, odvedeni u pritvor u kome su proveli mesece. Sada će neki od njih ponovo studentima predavati prava i etiku?!

Inače, profesori su nakon izbijanja afere “Indeks”, uzeli jednogodišnje plaćeno odsustvo. Neki su se bavili naučnoistraživačkim radom, na šta su, prema važećim propisima, imali pravo, zajedno s pravom na plate od oko 50.000 dinara mesečno.

Sada ostaje samo da se sačeka prvi decembar kada će pred Okružnim sudom u Smederevu početi suđenje osumnjičenima u aferi Indeks. Jer samo pravosnažna presuda, može da znači i zabranu optuženima da se bave profesijom. Do tada, iako je pretpostavka nevinosti neoboriva, obični građani će se pitati da li je moralno i normalno da se neko ko je optužen za korupciju i prodaju ispita ponovo bavi obrazovanjem.

Da podsetimo, prema dokazima iz istražnog postupka akteri afere Indeks terete se primanje mita, zloupotrebu službenog položaja, falsifikovanje dokumenata, kao i za saučesništvo u kupoprodaji ispita i diploma. Podaci iz istrage beleže da su ispiti plaćani od 500 do 1.000 evra, dok su za diplomu Pravnog fakulteta u Kragujevcu zainteresovani plaćali između 12.000 i 15.000 evra. Na optuženičkoj klupi naći će se 88 osoba, a osim profesora, optuženi su i studenti i posrednici u kupovini ispita.

Srbijanka Turajlić, profesor Elektrotehničkog fakulteta
Ti profesori imaju pravio da rade jer istražni postupak nije dokazao da su krivi. Pravo pitanje je zašto postupak još uvek nije okončan? To je jedini dokaz da naš pravosudni sistem ne radi ništa. Zato ih ne možemo večno držati bez posla.

Stjepan Gredelj, sociolog, član Saveta za borbu protiv korupcije
Treba li uopšte komentarisati vraćanje tih profesora na fakultet. To je još jedan od oblika sprdnje sa zdravim razumom građana i s pravnim sistemom u našoj državi. Kada je situacija takva, o vladavini prava je izlišno i govoriti.

Danica Popović, profesor
Ako je neko nevin, dok se ne dokaže suprotno, on ima pravo da radi. Ne branim ih, činjenica je da je to rušenje pravnog sistema i „partizanština“, posebno zato što postoji način da im fakultetske vlasti ne dozvole kontakt sa studentima, dakle, da ne rade.

Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta
Njihov dekan je pravnik, valjda zna šta radi. Svako je nevin dok sud ne dokaže suprotno. Međutim, javnost je njih već osudila samim time što je o njima pisano u svim medijima. Oni koji su to radili ne treba da budu u školstvu.

Gašo Knežević, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu
Teško je ocenjivati sa strane. Na kraju će sudski postupak odrediti ko je kriv i koliko ima žrtava. Pomoć sa Beogradskog univerziteta, pomoć koju dajemo, ne može trajati doveka. Sud će pokazati da li će im licenca biti oduzeta.

Ljiljana Radulović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu
Postoje propisi koji pokazuju u kojoj fazi krivičnog postupka dolazi do suspenzije sa radnog mesta, a sada nismo u toj fazi. Ti propisi bi trebalo da se poštuju ako hoćemo da gradimo pravnu državu. Sve ostalo su improvizacije.

Stanko Bejatović, dekan Pravnog fakulteta u Kragujevcu
Sve što je urađeno je u skladu sa zakonom. Vraćeni su profesori za koje je zakon nalagao da moraju da budu vraćeni. Nisu vraćeni oni profesori koji nisu ispunili uslove da budu vraćeni u nastavu. Jednostavno, i ubuduće poštovaćemo svaku odluku suda.

Milica Đorđević, studentkinja
Nemam ništa protiv vraćanja profesora na fakultet, pošto
u sudskom postupku još ništa nije dokazano. Očekujem da budu korektni i da vrednuju, pre svega, znanje. Ostalo će pokazati sudski postupak.

Dejan Nešić, student
Potpuno je u redu da se vrate za katedru jer za delo za koje se terete još nisu osuđeni.
To što su osumnjičeni ne znači i da su krivi. Povratak u nastavu je regulisan zakonom, a mi smo tu samo da učimo.

Marija Stanković, studentkinja
Naši profesori koji su osumnjičeni za mito i korupciju bili su korektni prema svim studentima. Nadam se da će takav odnos zadržati i ubuduće kada su u pitanju predavanja i ispiti. O ostalom ne mogu da govorim, jer će to sud da utvrdi.

Fakulteti precenjuju mogućnosti studenata

Fakulteti precenjuju mogućnosti studenata

Reforma visokog školstva u skladu sa bolonjskim procesom sve više odstupa od osnovnih kriterijuma koji su njime predviđeni. Vlada Srbije je juče usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, prema kome će studentima koji nisu dali sve ispite biti omogućen upis u narednu školsku godinu.

Ovim dopunama smanjuje se broj bodova za upis u narednu godinu, što je samo jedan deo zaobilaženja pravila koja se propisuju reformom. Tako će akademcima ove godine biti potrebna 42 boda za upis, a tek školske 2010/2011. studenti će morati da ostvare najmanje 60 bodova.

Čini se da su i profesori i studenti u celoj priči bili zbunjeni i neobavešteni celim ovim procesom, a nadležni kažu da nemaju mehanizme da fakultete primoraju da izvrše reformu.

Državni sekretar u Ministarstvu prosvete prof. dr Radivoje Mitrović kaže da se smanjivanjem broja bodova za upis definitivno odstupa od principa Bolonjske deklaracije.
- To samo govori da su neki fakulteti loše izvagali ono što student može da savlada u toku godine.

Da li je dobro što smo morali da pribegnemo smanjenju bodova? Ne, nije, bolje bi bilo da nismo ovo morali da radimo. Međutim, očigledno je da ništa nije urađeno od prošle godine da se situacija promeni i da se nastavni programi preispitaju - kaže Mitrović.

On ipak dodaje da je u pitanju samo kratkoročna mera, koju bi i studenti i profesori trebalo da iskoriste kako bi se reforma unapredila, ali i ističe kako država ne može da uradi mnogo kako bi naterala fakultete na promene.
- Fakulteti moraju sami da shvate da moraju nešto da urade, jer je ovo 21. vek, a mere države su da inovira postojeći zakon i podzakonske akte, da uvede nove standarde koji bi bili komplementarni sa svetskim - objašnjava Mitrović.

Niži uslov je borba za Bolonju

01.10.2008.

Niži uslov je borba za Bolonju

Rektor Beogradskog univerziteta dr Branko Kovačević smatra da Bolonja nije propala na srpskim univerzitetima, iako će vlada sutra zbog loše prolaznosti verovatno predložiti izmenu Zakona o visokom obrazovanju.

- Smanjenje uslova za upis godine nije poraz, već borba za Bolonju. Iako su mnogi i dalje protiv uvođenja Bolonjske deklaracije na našim univerzitetima, smatram da je ona dobra i zadovoljan sam dosadašnjim rezultatima.
Podržavam je i zbog toga što mislim da je u interesu studenata - kaže za naš list na početku nove školske godine profesor dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu.

Zbog loše prolaznosti na fakultetima, vlada će, kako je najavljeno, sutra odlučivati o predlogu Konferencije univerziteta Srbije da se uvede prelazni period od četiri godine, tokom kojeg će studenti moći narednu godinu da upišu sa manjim brojem bodova nego što je to propisano Zakonom o visokom obrazovanju.

Da li je bilo očekivano da će uvođenje Bolonjske deklaracije ovoliko trajati i da li su tačne ocene da je „Bolonja propala na srpskim fakultetima”?

- Očekivao sam da će biti problema, ne možete sve da podesite odjedanput. Evropske zemlje koje su potpisale Bolonjsku deklaraciju dale su sebi nekoliko godina za prilagođavanje, a mi smo bili oštriji od njih i mislili da ćemo moći da prilagodimo naš stari sistem novim standardima. A u suštini on ne treba da se adaptira, nego mora potpuno da se promeni.

Bez obzira na ishod Bolonjske deklaracije, reforma visokog školstva koja je otpočela na fakultetima predstavlja vrlo pozitivan proces, jer doprinosi bržem i efikasnijem studiranju, kao i mogućnosti da mladi do diplome dođu u 23-24. godini.
Reforma bi se radila i da nismo potpisali Bolonjsku deklaraciju zato što su se mnoge stvari promenile - stari sistem je u proteklom periodu narušen i nije funkcionisao.

Koje ćete izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju tražiti?

Zakon je stupio na snagu u septembru 2007. godine, pa su studenti mogli da se upišu u julu bez zakonom propisanih 60 ESP bodova. Ove godine ponovo imamo slabu prolaznost i zato moramo da menjamo zakon.
Na nivou Konferencije univerziteta, Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Ministarstva prosvete dogovoreno je da se predloži Skupštini Srbije da uvede jedan prelazni režim od četiri godine, koliko otprilike traje jedan ciklus, i da u tom periodu student ne mora da položi sve ispite godinu za godinom nego da postoji kategorija uslovnog upisa, koji će biti svake godine sve oštriji.

Ove godine je predloženo da se akademci upisuju s najmanje 42 boda, naredne sa 48, pa sa 54. Konačno 2010/11. za upis bi bilo potrebno 60 ESP bodova, a to je godina kada i evropske zemlje prelaze na novi režim studija.
Ako predlog bude usvojen verovatno će studije biti produžene, jer su akademci stalno u zaostatku, pa neće uspeti da za četiri godine prikupe potreban broj bodova. Zato će u prelaznom periodu imati nekakvu vrstu apsolventskog staža, odnosno dodatnih od tri meseca do godinu dana.

Prolaznost studenata na fakultetima je oko 30 odsto, koliko je to odgovornost studenata, a koliko nastavnika?

Prolaznost na studijama i postignuća akademaca rezultat su zajedničkog rada, jer su profesori i studenti tim. Studenti ne mogu da počnu da uče pred ispitni rok, nego moraju da uče kontinuirano, tokom čitave godine, što je za njih jako dobro, a nastavnici će morati da se bave studentima, što se nekima ne sviđa.
Moraće da testiraju studente, da imaju konsultacije, kolokvijume, neće biti samo jedan ispitni rok u toku semestra.

Kako se ranija fakultetska zvanja uklapaju u novi sistem?

To još nije potpuno raščišćeno. Stara diploma je izjednačena s novim masterom po pravu, ali ne po zvanju. Ne možete da date diplomu mastera nekome ko je studirao u vreme kada to zvanje nije postojalo, a da vi prevodite fiktivno njihove diplome u bodove.
Teško je to uraditi. Kada se bude radio nacionalni kvalifikacioni okvir u kojem se definiše koja se sve zvanja školuju u Srbiji, tamo gde piše master pisaće i taj stari diplomirani.

Zabrinjavajući je podatak da oko sedam odsto stanovništva ima fakultetsku diplomu, a tome protivreče saznanja da pojedinih stručnjaka ima previše i da se teško zapošljavaju. Kako će Univerzitet pomagati u povezivanju s tržištem rada?

Pokušavamo da radimo više na tome. Napravili smo Centar za karijeru na Univerzitetu, a organizujemo takve centre i na fakultetima. Hoćemo da se povežemo s tržištem rada, Privrednom komorom, Udruženjem poslodavaca, Udruženjem menadžera, da napravimo berzu zapošljavanja koja će trajati cele godine.
Univerzitet će imati tačne podatke o tome šta nudimo tržištu, koji je profil naših diplomiranih ljudi, a oni će nas obaveštavati šta traže.

Da li će se raditi na povećanju praktične nastave na fakultetima?

- Trudićemo se da organizujemo praksu za naše studente završnih godina, da neko vreme provedu u kompanijama iz struke koju izučavaju. Pokušaćemo da organizujemo neformalne kurseve, da učimo studente kako se osniva privatno preduzeće, kako da ga otvore, kako da naprave biznis plan, da nauče nešto o finansijama.

Studenti se često žale da teško dolaze do profesora, da su im uskraćene informacije, da uče iz zastarelih udžbenika i da nisu upućeni u savremene naučne tokove. Kako to može da se promeni?

Uveli smo anketu na kraju svakog semestra, pa će studenti moći da daju svoje mišljenje o kursevima, koliko su korisni, da li je nastavnik držao predavanja ili nije, da li razumeju šta predavanja…

Na pojedinim fakultetima, posebno prirodno-matematičke i tehničke grupacije, već godinama ostaje mnogo slobodnih mesta. Postoji li mogućnost da se zbog toga smanje upisne kvote na određenim studijskim programima?

Mislim da će upisne kvote još neko vreme ostati takve kakve jesu, dok se ne napravi neka strategija da se vidi šta Srbija hoće u budućnosti i kakva je realna situacija. Takođe, sami fakulteti moraju da reaguju shodno zahtevima tržišta.

+2

Izvor: Politika