Umesto reforme, studentima nude olakšice za upis

Umesto reforme, studentima nude olakšice za upis गोडीने

Vlada Srbije će danas predložiti dopune Zakona o visokom obrazovanju zbog loše prolaznosti studenata na fakultetima. Ovim izmenama trebalo bi da se uvede prelazni period od četiri godine, tokom koga će studenti moći da upišu narednu godinu sa manjim brojem bodova nego što je to propisano. Ovo je još jedna u nizu nedoslednosti koje su pratile primenu Bolonjske deklaracije, koja se od početka sprovodila polovično na srpskim fakultetima i univerzitetima.

Prorektor za nastavu Neda Bokan izjavila je za „Blic“ da se radi samo o dopunama zakona o visokom obrazovanju, po kome će za naredne četiri generacije broj bodova za upis biti smanjen.

- Peta generacija će se upisivati prema uslovima propisanim zakonom. Mi reformu ne možemo da sprovedemo za godinu dana, potreban je duži period, a mi ćemo ovim potezom izaći u susret studentima kako bi oni mogli da nastave da studiraju na budžetu.

Na pitanje da li je 60 propisanih bodova zaista previše za gradivo koje naši akademci treba da savladaju, Neda Bokan kaže:

- Opšte je ubeđenje studenata da je gradivo preobimno. Potrebno je gradivo uskladiti sa mogućnostima studenata, a procena je da je 37 bodova za prošlu godinu otprilike neki srazmeran broj - objašnjava Neda Bokan.

Ona je istakla da se od 2010. očekuje da prolaznost studenata bude na evropskom nivou, odnosno negde oko 80 odsto, te da će se to onda smatrati uspešno sprovedenim procesom.

Inače, predložen broj bodova za upis u narednu godinu je 42 umesto 60, ali je mnogo veći problem taj što reforma nije sprovedena sveobuhvatno. Sprovođenje Bolonjske deklaracije pratile su brojne nedoumice oko toga kako primenjivati evropski sistem prenosa bodova, a očigledno je da ni sami studenti ni, što je još važnije, profesori nisu znali šta sve treba uraditi kao bi se reforma i sprovodila.

Marija Tasić, studentkinja Stomatološkog fakulteta, kaže da do sada nije stekla utisak da se nešto bitno promenilo u sistemu studiranja.

- Meni je i dalje za uslov potrebno šest ispita, a ne bodovi, imam veliki broj nepotrebnih ispita koji su preobimni, nema interaktivne nastave - priča ona.

Podsetimo da je samo 21 odsto studenata prve godine Univerziteta u Beogradu upisalo drugu godinu u školskoj 2007/08. bez ijednog prenetog ispita, dok je njih 42 odsto krenulo u drugu godinu sa jednim ili dva nepoložena ispita, dok su ostali obnovili godinu. Najbolji su rezultati na Arhitektonskom fakultetu, gde je prolaznost iznad 80 odsto, što je i evropski nivo. Dobri su rezultati i na Medicinskom fakultetu gde je prolaznost oko 69 odsto, zatim na Farmaceutskom, Matematičkom, Elektrotehničkom i na Fakultetu za fizičku hemiju. Na svim ostalim fakultetima Univerziteta u Beogradu prolaznost je ispod 30 odsto. Smanjenjem bodova za upis, prolaznost će se sigurno povećati, ali je pitanje da li je to adekvatno rešenje za duži period.

Kosta Krsmanović, prorektor Univerziteta umetnosti u Beogradu, kaže za „Blic“ da oni do sada nisu imali problema sa brojem bodova baš iz onih razloga zbog kojih je na velikim fakultetima reforma doživela krah.

- Potrebno je da se kontinuirano radi sa studentima tokom cele godine, a takođe su rešenje i manje grupe. Taj problem imaju veliki fakulteti kao što su Pravni i Ekonomski, jer rade sa velikim brojem studenata. Mi bismo morali mnogo jasnije da preciziramo šta su studentske obaveze, jer bi oni trebalo da na fakultetu provode osam sati dnevno, kao na poslu. Ali ako se smatra da će se izmenama zakona nešto promeniti, neka se promeni - objašnjava Krsmanović.

On, međutim, dodaje da još jedan veliki problem naše reforme visokog obrazovanja i sprovođenja Bolonjske deklaracije predstavljaju preobimni programi, a to se zatim reflektuje na prolaznost.

S njim se slaže i Nemanja Petrović, predsednik Studentskog parlamenta, koji smatra da su pomenute dopune zakona neminovnost i ističe kako se sa Bolonjskom deklaracijom kod nas krenulo unazad.

- Problem je što se nije radilo najpre na tome da se profesori upoznaju s time kako će teći reforma, jer retko koji profesor zna šta znače ti bodovi. Zatim, studijski programi nisu bili dovoljno redukovani da bi se ostvarilo 60 bodova kako je predviđeno.

On objašnjava da se onda samo pristupilo prevođenju dvosemestralnih ispita u jednosemestralne, što nije pratilo smanjenje gradiva, pa su studenti na taj način već posle jednog semestra polagali ispit koji su njihove starije kolege slušale duplo duže.

- Odatle je zatim proizašla ova klizna analiza koju su predložili Konferencija univerziteta, Nacionalni savet za visoko obrazovanje i Ministarstvo prosvete. Tako će se ove godine studenti upisivati na narednu godinu sa najmanje 42 boda, naredne sa 48 bodova, a zatim sa 54 - kaže Petrović.

Petrović dodaje da bi trebalo da imamo strpljenja, ali i da će studenti nastaviti da vrše pritisak da se gradivo redukuje.


Svaki treći student upiše godinu

Najbolji su rezultati na Arhitektonskom fakultetu, gde je prolaznost iznad 80 odsto, što je i evropski nivo. Dobri su rezultati i na Medicinskom fakultetu gde je prolaznost oko 69 odsto, zatim na Farmaceutskom, Matematičkom, Elektrotehničkom i na Fakultetu za fizičku hemiju. Na svim ostalim fakultetima Univerziteta u Beogradu prolaznost je ispod 30 odsto.


Uslovi za upis

Školska godina	Min. bodova
2007/2008	42
2008/2009	48
2009/2010	54
2010/2011	60